Izrada internet prezentacija, Čačak, Lučani, Guča; Izrada sajtova Čačak, pišite nam na mail

Daktilografske usluge

Časovi engleskog jezika, Čačak, Lučani

Prevodi: srpsko-engleski, englesko srpski

Narodni običaji i verovanja

Narodno stvaralaštvo - Verovanja

 

Običaj je da se na Badnji dan uveče. od glavice crnog luka iscepa dvanaest belih ljuski. Stave se na prozor i u svaku se sipa po malo soli. Tu ostanu da prenoće.

Sutradan, na Božić, najstariji član porodice sam prilazi prozoru, razgleda i zapisuje redom. U kojoj ljusci ima vode, u tom mesecu biće kiše. Ako je neka ljuska suva, i taj mesec biće suv. Tako se zapiše vreme za celu godinu.

Običaj je da se na Božić mesi poseban hleb -česnica. U nju se stavlja: novčić (radi sreće), parče badnjaka (radi zdravlja i plodnosti govedi), zrno kukuruza (radi svinja), zrno pasulja (radi ovaca); zrno zobi (radi konja), zrno pšenice (radi živine). Hlsb se jede pre druge hrane. Ukućani ga drže i okreću među sobom. Kada ga tri puta okrenu, razlamaju ga. Kod koga ss iađs novčić, bnće zdrav i srećan csle godnne. Zrna žita daju ss životinjama kojima su i namenjena.

Veruje se da se od Božića (7. januara) do Krstovdana (18. januara), ili kao se to vreme zove -između malih Božića - tuku vetrovi za godišnju prsvlast.

Običaj je da se na Bogojavljenje (19. januara) izađe na neku vetrometinu, iznese malo pepela i pušta po malo iz ruku. Tako se određuje koji se vetar zakrstio (pobedio) na Krstovdan.

Ako duva ustoka (istočni vstar), godina će biti sušna; ako duva jug - buće kišna i bolešljiva, ako se zakrstio zapadnjak (Bošnjak) - biće rodna, ali i olujna, a ako je prevladao severac (Ovčarac) - biće hladna i gradobitna.

Na Božić se gleda u praseću plećku: ako je krvava - biće rata; ako joj je čašica povređena -umreće domaćin; ako je iskrzana sa strane, na kobilici, umire ili se smeljuje vladar države.

Na Đurđevdan, pre sunca, gleda se kuda prolazi magla. Veruje se da će ta mesta tući grad. Obično se tuda ništa ne seje.

Na Đurđevdan, u svanuće, mladići odlaze do prve vodenice i uzimaju letvu kojom se zatvara cipun na badnju, prekida tok vode i zaustavlja rad vodenice. Noseći je naizmenično optrče selo, pa je, pre izgrevanja sunca, opet vrate na isto mesto. Veruje se da je sve što se našlo u tom krugu te godine zaštićeno od grada. Ako se slučajno dogodi da počne grad, tu letvu uzima vodeničar i njome maše u pravcu gradonosnih oblaka.

Običaj nošenja crnine ima za cilj da na žive navuče tamu, kako bi umrlome, dok se ne snađe pod zemljom, bilo što svetlije i vidnije.

Kada u kuću uleti noćni leptir (veštica), vlada mišljenje da je njega neko poslao. Običaj je da se on živ uhvati i stavi pod čašu. Veruje se da onaj što ga je poslao mora doći da traži vode. Tako se sazna ko ima veze sa vešticama.

Običaj je uoči Petrovdana da najstariji ukućanin obere po jedan cvet petrovca za svakog u kući. Tako namenjene pobije u zemlju gde ih niko neće ni videti ni dirati. Sutradan, rano, kad ga niko ne gleda, odlazi da pogleda cvetove. Kome od ukućana cvet stoji pravo - biće zdrav; kome je klonuo - biće bolešljiv; kome je uvenuo - umreće.

Kada se na Bogojavljenje donese vodica u kuću, pije se preko seknre. Na pod se stavi sekira, onaj što je doneo vodicu stane sa jedne a ukućani sa druge strane. Vodica se preko sekire srkne tri puta i kaže: U ime Oca. i Sina, i Svetog duha. Zatim se oni što su pili vodicu poljube i preskoče sekiru. Tako se izređaju svi ukućani. Onda se i međusobno izljube. Veruje se da te godine u kući neće biti svađe i nesloge i da će svi biti zdravi.

Običaj je da se za prvo oranje umesi pogača brazdanica. Kada se zaore prva brazda, ona se razlomi i da po parče volovima i oračima. Deo pogače baci se i u brazdu radi sreće i berićeta.

 

Prijatelji sajta

Članovi : 643
Sadržaj : 69
Broj pregleda članka : 194019
Imamo 1 gost na mreži